Mehanizmi usvajanja i kretanja vode kroz biljku
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 14 | Nivo: Univerzitet u Novom Pazaru

Sadržaj
TOC \o "1-3" \h \z \u
Uvod
Voda je sastavni deo svih živih ćelija. Biljna ćelija sadrži veliku količinu vode, od 75 do 90% od njene ukupne mase.Voda je neophodna za život biljaka, ona u ćelijama služi kao rastvarač ili reakciona sredina za sve žive ćelije. Takođe, kao reaktant učestvuje u mnogim metaboličkim procesima i reakcijama npr. fotosinteza. Ona predstavlja medijum za transport različitih materija u ćeliji i organa u organizmu. Zatim, učestvuje u hidrataciji jona i različitih makromolekula, čime se obrazuje struktura protoplazme.Održavastrukturu biljne ćelije i biljnog organizma, voda se u biljnoj ćeliji nalazi pretežno u vakuoli. Voda i ćelijski sok vrše stalan pritisak na ćelijski zid i na taj način održava oblik i strukturu ćelije i čitavog organizma, može učestvovati i u drugim reakcijama važnih za biljku.
U zavisnosti od količine vode u staništu razvile su se sledeće biljne forme:
Kserofite – biljke sušnih oblasti
Mezofite – biljke umereno vlažnih oblasti
Higrofite – biljke izrazito vlažnih oblasti
Hidrofite – vodene biljke
Slika 1. Značaj vode za biljku
Usvajanje vode
Voda je neophodna za život biljaka. Biljke mogu vodu usvojiti putem korena i putem lista. Međutim, najveća količina vode se usvoji putem korena. Neke biljne vrste imaju jače razvijen korenov sistem od nadzmnog dela, jedna od takvih biljaka je Raž (Secale cerale).
2.1 Usvajanje vode korenom
Osnovna uloga korena je pričvršdivanje i apsorpcija vode i mineralnih soli iz podloge Koren može imati primarnu i sekundarnu gradju.. Na korenu (sl. 2.) se razlikuje nekoliko zona, na samom vrhu je kaliptra ili korenova kapa ona obavija zonu intenzivnih deoba ćelija i čini zonu deobe. Sledeća je zona izduživanja, u kojoj ćelije rastu i diferenciraju se, na površinskom delu korena, iza zone izduživanja je zona sa korenskim dlačicama pomoću kojih se povećava dodirna površina između površine korena i zemljišta, koje upijaju vodu i mineralne materije i to čini zonu apsorpcije. Deo korena koji se pruža sve do korenovog vrata i služi za transport supstanci je zona provodjenja. Što znači da se zona maksimalne apsorpcije nalazi neposredno iza korenovog vrha, iza meristema, a ispred zone kutinizacije i oplutnjavanja (suberinizacije). Važno je pomenuti da korenske dlačice nisu neophodne za usvajanje vode i da ih neke biljke ne poseduju, tako na primer adventivni, koreni lukovice i rizoma nemaju korenove dlačice.
Sposobnost ćelija korena da apsorbuju vodu se smanjuje sa starošću, pošto stariji delovi korena oplutnjavaju procesom suberinizacije. Kod drvenastih višegodišnjih biljaka do usvajanja vode u ovim delovima vrši se zahvaljujući brojnim pukotinama, koje nastaju najčešće usled sekundarnog debljanja.
Korenska dlaka→epiblem→korteks→endodermis (ćelije propusnice)→pericikl →provodni snopid →ksilem.

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturskiradovi.net 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com